|
Elements » eng
Питање: Мора се сваки део уклапати, кажете, зашто?

Одговор: Тај разговор се односио на математику уопште, када само једна једина противречност треба за рушење текућег концепта. Ако налазите да, на пример, одређена (нека кафанска прича) ситуација „руши“ математику, онда заправо „доказујете“ да се налазите изван њеног концепта логике, што није необично за већину. Отуда многе заблуде и саме науке (Top 10), па онда фантазију да је математика све што постоји (Tegmark), то из „неразумне ефикасности матема-тике у природним наукама“ (Wigner). Међутим, стварност живих бића је и изван те неизбежне логике физичке стварности, она је и у мору лажи.
1. Прва књига Еуклидових Елемената има пет постулата, пет основних претпоставки за геометрију равни:
- Било које две тачке можемо спојити правом дужи.
- Свака права дуж може се продужити бесконачно у праву линију.
- На свакој правој дужи може се нацртати круг полупречника те дужи и центром једном њеном крајњом тачком.
- Сви прави углови су подударни.
- Ако су повучене две праве које секу трећу на такав начин да је збир унутрашњих углова на једној страни мањи од два права угла, онда се те две праве неизбежно морају сећи на тој страни ако се довољно продуже.
Пета од ставки је еквивалентна познатом постулату о паралелности који је вековима збуњивао математичаре својом дужином и немогућношћу да га докажу из претходне четири. Иначе, две праве су паралелне када леже у истој равни и немају заједничких тачака. Продоре у дубље разумевање геометрије имали су негде у исто време Гаус, Бољаји и Лобачевски (1823), да би тачку на те расправе ставио Хилберт (1899) са својом аксиматиком еуклидске геометрије.
2. На пример, у првој од осам аксиома инциденције (пре четири аксиоме распореда, пет аксиома подударности, једне аксиоме паралелности и две аксиоме непрекидности), Хилберт наводи: За две тачке A, B, постоји увек права a која припада свакој од ових двеју тачака A, B. Па затим настојећи да не оставља могућност аксиомама буду (универзално) нетачне, односно да се могу окретати у своје супротности које би поново биле аксиоме неке друге геометрије, па изволите. Њихова независност и наша логика држи конструкцију такве математике.

У складу са Хилбертовом идејом, накнадно је схваћен Лобачевски кога су својевремено, због лудих замисли у математици, удаљили из наставе геометрије. На слици десно можемо разумети концепт доказа Лобачевског како се пети еуклидов постулат не да добити помоћу претходна четири.
Нека „тачке“ буду такође тачке у кругу са центром O и граничном кружницом c коју третирамо као „бесконачност“. Нека су „дужи“ такође дужи тог круга, али нека су (бесконачне) праве тетиве тог круга; које повезују „бесконачне“ тачке дате кружнице c. Прва четири еуклидска постулата су ту, али пети гласи: кроз дату тачку L ван дате праве ℓ могуће је повући бар две праве ℓ1 и ℓ2 и обе са њом паралелне. Скромни Лобачевски није ишао даље од тачно две паралеле, лева и десна, на којима је градио своју хиперболну геометрију. Данас, након доприноса овој теми Гауса, Римана, Хилберта и Ајнштајна, боље разумемо генијалност Лобачевског.
3. Разумевање стварности веома је блиско разумевању истине које је, као што видимо и у случајевима математичара, веома захтевно. Природа нас еволуцијом није обдарила са умећима непосредног читања законитости природе, колико њиховим интерпретацијама и привидима. Она нас је ту опремила способностима преживљавања, прилагођавања и наслеђивања јер бесконачности истине су за нас коначних опажања превелик залогај. Откриће прве процене, затим својевољне лажи, па смрти и наслеђивања основе су појаве и развитка живота на Земљи. Искључиво једноћелијски његови облици трајали су отприлике првих 2,5 до 3 милијарди година и онда је почела „трка у наоружању“ грабежљиваца и плена, када су први откривали да им је лакше варити друге организме него мртве минерале. У том смислу је умирање ћелија зарад опстанка врсте нужност успешног праћења тока стварности, која се иначе и самој себи измиче. Док живот умире да би трајао, неуништивој мртвој природи није битан тај губитак.
4. За разлику од физичке реалности, ми опажамо и њене делове од којих нам долазе фантазије и могућност да намерно лажемо. Живот за обману може бити пут уметности, алатка за откривање истина, донекле и замена за стварост, али када нам постаје „права“ стварност или потреба да други немају другачију, онда ће нас стварност ружно напуштати, она која се на крају једина пита. То је проблем људи који превише лажу, не једино што граде куће од карата и постају губитници, него што све више губе умећа перцепције реалности и разумевања истине (See Truth). Теже капирају и теже се уклапају у збиљу. Дакле, живимо зато што се не уклапамо сасвим у чињенице, али када у томе одемо предалеко руши се наш свет.
Trigonometry » eng
Питање: Шта су разлике хиперболне од елементарне тригонометрије?

Одговор: На слици лево у равни Oxy плавим је тригонометријска кружница x² + y² = 1, а црвеним цртана хипербола x² - y² = 1, обе јединичне. Докле год је положај тачке Q(x, y) на кружници њене су пројекције редом:
x = cos(φ), y = sin(φ),
на апсцису и ординату. Јасно нам је, то су косинус и синус поларног угла φ = ∠(AOQ), где A(1,0). Када из тачке Q(cos φ, sin φ) спустимо нормалу на апсцису QR ⊥ Ox и повучемо тангенту на кружницу, парче те тангенте до апсцисе је тангенс угла QP = tan φ, где R, P ∈ Ox. То следи из сличности троуглова QOR ∼ POQ. Детаљније о овоме писао сам у књизи Тригонометрија (2016).
1. Аналогне функцијама јединичне кружнице ту су хиперболне функције јединичне хиперболе x = cosh(φ) и y = sinh(φ), а оне су координате тачке E(x, y). Тако да једначине кружнице и хиперболе можемо писати:
cos²(φ) + sin²(φ) = 1, cosh²(φ) - sinh²(φ) = 1,
где угао φ дефинише два тангенса, елементарни k = tan(φ) и хиперболни k = tanh(φ). Користим исту ознаку k за два тангенса, количника њихових синуса и косинуса:
$$ \tan(\varphi) = \frac{\sin(\varphi)}{\cos(\varphi)} = \frac{QR}{RO} = \frac{PQ}{QO} = PQ, \quad QO = 1, $$ $$ \tanh(\varphi) = \frac{\sinh(\varphi)}{\cosh(\varphi)} = \frac{EB}{BO} = \frac{FA}{AO} = FA, \quad AO = 1. $$Тако да „иста“ права, y = kx, сече кружницу и хиперболу редом у тачкама Q(cos φ, sin φ) и E(cosh φ, sinh φ). Јасно је да у тим изразима нити угао φ није исти, али овако поједостављујемо ту иначе густу слику.
Поред наведених ознака за елементарне и хиперболне тригонометријске функције, са котангенсима cot(φ) = 1/tan(φ) и coth(φ) = 1/tanh(ψ), имамо и tg(φ) и ctg(φ) = 1/tg(φ), такође и хиперболне sh(φ), ch(φ), th(φ) и cth(φ). Оне нам долазе из француске математичке школе а налазимо их у већем делу континенталне Европе и земљама које су биле под француским или совјетским научним утицајем.
2. На пример, на горњој слици видимо tan(φ) = PQ : QO = FA : AO. Такође tanh(φ) = EB : BO = FA : AO, па код различитих углова φ, имамо исту дуж FA као представника оба тангенса. Реципрочно, cot(φ) = DH такође је са coth(φ) = DH, због сличних троуглова QRO ∼ PQO ∼ FAO ∼ OHD, са дужи HD котангенсима.
Друга занимљивост је у вези са површином круга полупречника r за коју знамо да износи r²π, односно r²θ за пуни угао θ = 2π у радијанима што је у степенима 360°. Отуда сразмерно, када је угао неколико пута мањи, она постаје отвор тог угла, кружни исечак површине исто толико пута мање и износи r²θ, наравно са углом у радијанима. Јединична кружница, такође тригонометријска, исечка круга угла θ исеца површину θ = 2φ, где угао φ видимо на горњој слици и обухвата само горњу полураван.
Елем, површина се састоји од правоугаоника Δx⋅Δy, производа ширина и висина, па када сменимо висине y → iy, где за имагинарну јединицу важи i² = -1, од једначине кружнице (x² + y² = 1) настаће једначина хиперболе (x² - y² = 1) и обрнуто. Површина кружног исечка u = φ/2 даје површину исечка хиперболе v = φ/2. Реалне површине Δx⋅Δy прво дају имагинарне i⋅Δx⋅Δy из којих затим одвајамо реални фактор. Са друге стране, углови φ постају ψ = iφ, или обрнуто φ = -iψ. Затим налазимо и трансформације:
cos(iψ) = cos(ψ), -i⋅sin(iψ) = sinh(ψ), cos(φ) = cos(φ), i⋅sin(φ) = sinh(φ),
елементарних у хиперболне тригонометријске функције и обрнуто. То је због реалне косинусне осе и имагинарне синусне.
3. Иста слика и граф у комплексној равни ℂ, на апциси и ординати, имају нове координате x = Re(z), y = Im(z) ∈ ℝ, које су реални и имагинарни део комплексног броја z = x + iy ∈ ℂ. Те нове координате су реални бројеви са имагинаном јединицом i² = -1. За ове бројеве важи Ојлерова једначина:
z = ρeiφ = ρ[cos(φ) + i⋅sin(φ)], ρ = ∥z∥ = 1,
а иначе је у комплексној равни, као и у поларним координатама ρ ≥ 0. Та формула долази из особина множења комплексних бројева:
z1⋅z2 = (ρ1eiφ1)⋅(ρ2eiφ2) = (ρ1⋅ρ2)ei(φ1+φ2).
Множењем комплексних бројева им се интензитети (модули) множе, али углови (аргументи) се сабирају. Наравно, ово имамо множењем њихових тригонометријских записа:
[cos(φ1) + i⋅sin(φ1)]⋅[cos(φ2) + i⋅sin(φ)2] = = [cos(φ1)cos(φ2) - sin(φ1)sin(φ2)] + i[sin(φ1)cos(φ2) + cos(φ1)sin(φ2)].
Ово је такође (јединични) комплексни број, па упоређивањем налазимо:
cos(φ1+φ2) = cos(φ1)cos(φ2) - sin(φ1)sin(φ2), sin(φ1+φ2) = sin(φ1)cos(φ2) - cos(φ1)sin(φ2).
Ово су знане адитивне тригонометријске формуле, збира (елементарног) косинуса и синуса.
4. Коњуговање комплексног броја, (eiφ)* = e-iφ, ће променити предзнаке имагинарних јединица, а одузимањем и сабирањем таква два јединична налазимо:
eψ + e-ψ = 2cos(-iψ), eψ - e-ψ = 2i⋅sin(-iψ).
Отуда сменом iφ = ψ, односно φ = -iψ, добијамо:
eiφ + e-iφ = 2cos(φ), eiφ - e-iφ = 2i⋅sin(φ).
$$ \cos(i\psi) = \frac{e^\psi + e^{-\psi}}{2}, \quad -i\sin(i\psi) = \frac{e^\psi - e^{-\psi}}{2}, $$ $$ \cos(i\psi) = \cosh(\psi), \quad -i\sin(i\psi) = \sinh(\psi), $$ $$ \cos(\varphi) = \cosh(\varphi), \quad i\sin(\varphi) = \sinh(\varphi). $$
Пронашли смо и трансформације елементарног косинуса и синуса у хиперболне. Можемо стављати φ, ψ ∈ ℝ, за променљиве, па граф хиперболног косинуса, синуса и тангенса, количника:
$$ \tanh(x) = \frac{\sinh(x)}{\cosh(x)}, $$изгледа као на слици десно. Горе наведене елементарне адитивне формуле сада се лако преносе на хиперболне функције, било како, да смењујемо углове, или помоћу експоненцијалних записа:
cosh(x+y) = cosh(x)cosh(y) + sinh(x)sinh(y), sinh(x+y) = sinh(x)cosh(y) + cosh(x)sinh(y).
Применом адиционих формула косинуса и синуса лако израчунавамо одговарајуће изразе за тангенсе:
$$ \tan(x+y) = \frac{\tan(x) + \tan(y)}{1 - \tan(x)\tan(y)}, \quad \tanh(x+y) = \frac{\tanh(x) + \tanh(y)}{1 + \tanh(x)\tanh(y)}. $$Приметимо, cos(-x) = cos(x) и sin(-x) = -sin(x), косинус је парна а синус непарна функција, па такође cosh(-x) = cosh(x) и sinh(-x) = -sinh(x).
5. Тражимо тангенте y = kx + n на криву f(x, y) = 0, на дату кружницу или хиперболу. Нагиб, или тангенс угла φ тангенте према апсциси биће извод ординате по апсциси, k = dy/dx, а n место где тангента пресеца ординату:
(x² + y² - 1)' = 0, (x² - y² - 1)' = 0, 2x + 2yy' = 0, 2x - 2yy' = 0, y' = -x/y, y' = x/y, y' = -x/√(1 - x²), y' = x/√(x² - 1).
Први коефицијент k = y' је нагиб тангенте кружнице, а други хиперболе. Прва тангента нека додирује кружницу у поменутој тачки Q(cos φ, sin φ) , а друга хиперболу у тачки E(cosh φ, sinh φ). Коефицијенти кружнице и хиперболе редом су:
$$ k_1 = -\frac{\cos \varphi}{\sqrt{1-\cos^2 \varphi}} = -\cot \varphi, \quad k_2 = \frac{\cosh \varphi}{\sqrt{1-\cosh^2 \varphi}} = \coth \varphi, $$а једначине тангенти нека су:
y = k1x + n1, y = k2x + n2.
Уврштавањем координата тачака Q и E у једначине тангенти, налазимо:
$$ \sin \varphi = -\frac{\cos^2\varphi}{\sin\varphi} + n_1, \quad \sinh \varphi = \frac{\cosh^2\varphi}{\sinh\varphi} + n_2, $$ $$ n_1 = \frac{1}{\sin\varphi}, \quad n_2 = \frac{1}{\sinh\varphi}, $$јер је cos²φ + sin²φ = 1 и cosh²φ - sinh²φ = 1. Дакле, угао α тангенте према апсциси, такав је да је његов тангенс једнак котангенсу угла φ.
6. Комплексни бројеви могу изгледати као један споредан концепт за ову тему, пренаглашена или натегнута прича, али управо такви покренули су ме да (поново) те 2016. размотрим доказ вишка димензија времена, боље рећи начин да „разумем“ имагинарне бројеве као некакву реалност „тамо негде“. Отуда она збуњујућа објашњења са заобилажењима и слична, која нерадо помињем, о пореклу комплексних бројева у квантној механици. И то је претежан разлог да их овде умећем, да ту (хипо)тезу не заметнем.
Наставиће се ...
Коментари:
Примери кометара из 20024. на 2025. годину:
2024-12-17 22:07:20 index.html rvukovic: Ово је иницијална порука.
2024-12-17 23:37:21 2502.html Jole: Nije loše, načelno Minimalno :). Zašto samo 200 slova, Twitter?
2024-12-18 14:06:43 2502.html Oliver: What you write about is a real revelation to me. Even if you say it's just "science fiction", those texts are more than inspiration to me. Thanks for the recent clarification!
2024-12-19 08:03:29 2502.html Nathaniel: You got me interested in Parrondo's game mixing.
2024-12-21 10:00:15 2501b.html Marko: Čitao sam Free fall. Preteško je za mene.
2025-02-18 12:19:20 2505.html Elton: Interesting and original Left Turn, interpretation of the Markov chain in Shannon information transfer.
2025-02-20 09:45:15 2505.html Steph: Interesting interpretation of the mapping, Reverse. Unusual. I read it, worth analyzing.
2025-03-08 23:23:40 2506.html James: I left a message at the academia.edu, just to remind you to read and comment, if possible.
2025-03-21 18:54:08 2506b.html William: I like your discussion about deities (Believing).
2025-05-23 12:24:52 2507c.html Liam: This contribution “Importance” is excellent. I will read the others with pleasure.
2025-06-20 21:59:17 2508.html Kang: Your description of dissipative operators is excellent (Rotations), and they finally became clear to me. Thank you.
2025-07-12 13:17:28 2508b.html Aaron: The example you gave (Synergy III, 2) ...+ 3⋅5 + ... < ... + (-1)⋅(-2) + 4⋅7 + ... separates ak = 3 and bk = 5 into components of opposite sign, but what about the case of separation, say 1+2 and 2+3,
2025-08-23 14:17:25 2509.html Мирко: Свиђа ми се Соларни систем.
2025-10-07 09:47:26 2512.html Diego: Excellently explained indicator, thank you.
Нови Коментари:
Додајте Коментар:
Лозинка су прва четири броја, а порука је до триста слова, знакова.
Коментари српског блога и енглеског превода имају заједничке записе. Ако унос има „Порекло“ поднета „Порука“ биће записана уз преглед свих других. Ако је поље „Порекло“ празно биће то само преглед.
|